Krajina u srcu - portal iz srca Krajine | kus.ba

Na privremeni rad u Sjedinjene Američke Države godišnje ode više od 3.500 građana Srbije.

I dok u evropske zemlje mladi odlaze da rade poslove koji zahtevaju visoke kvalifikacije, u SAD najčešće idu mladi ljudi u potrazi za brzom zaradom na nekim od sezonskih poslova za koje fakultet nije potreban. Spasioci, prodavci, konobari i bebisiteri najčešći su poslovi koje dobijaju u SAD. Rade od tri meseca do godinu dana, a nadnica se razlikuje zavisno od regiona, i kreće se između sedam i 13 dolara po satu. Dobro poznavanje jezika donosi i bolji posao.

Dva najčešća načina da krenete u američki san jesu: J1 viza, koja nudi obilje programa za život i rad u SAD, od kojih je najpoznatiji "Work and travel", i zelena karta ili "Diversity Immigrant Visa DV" čija lutrija ponovo kreće 1. oktobra. Najveći broj naših mladih je stigao u SAD preko jednog od ova dva programa.

Lična karta zemlje

  • Broj stanovnika: 318.892.103
  • Površina: 9.826.675 kilometara kvadratnih
  • BDP: 53.041,98 dolara po glavi stanovnika
  • Valuta: dolar
  • Najveći gradovi: Njujork, Los Anđeles, Čikago, Hjuston, Feniks, Filadelfija

Koji su poslovi traženi i kolike su plate

Državljani Srbije obavljaju najrazličitije poslove u SAD, od sezonskih poslova spasilaca na bazenima do istraživačkog rada u sklopu postdoktorskih studija.

Zarada radnika na privremenom radu zavisi od stepena stručne spreme, geografske lokacije, tržišta rada i mnogih faktora. Radnici na privremenom radu u SAD ne mogu biti plaćeni manje od federalne minimalne naknade koja u 2015. godini iznosi 7,25 dolara po satu, to jest, minimalne naknade savezne države ili grada u kojem rade ukoliko je ona veća od federalne.

  • Programer 6.000
  • Fizijatar, lekar 4.000
  • Sistem administrator 3.300
  • Veb-dizajner 4.000
  • Spasilac 1.800
  • Perač sudova od 1.600
  • Medicinska sestra od 2.000
  • Vozač kamiona od 2.700
  • Komercijalista 2.500
  • Konobar od 1.200
  • Čuvanje dece 1.500
  • Selidbe 2.600

(zarade su u dolarima, mesečno*)

Potrebna znanja i diplome

Visokokvalifikovani stručnjaci najčešće moraju da prođu kroz uporednu analizu diploma kako bi se procenilo da li odgovaraju američkim standardima.

Evaluacioni servisi analiziraju ispit po ispit i na kraju daju svoje mišljenje da li je stepen obrazovanja uporediv s onima koji se dobijaju na američkim univerzitetima. Evaluacija je potrebna za dobijanje licence za rad u struci.

- Poslodavac može da insistira na određenim kvalifikacijama i stručnoj spremi, a samim tim i na nostrifikaciji diploma u određenim slučajevima - objašnjavaju u američkoj ambasadi.

Iako se razgovor za vizu može obaviti na srpskom jeziku, diskreciono pravo konzularnog službenika je da, u slučajevima kada je procena da je za obavljanje određenog posla poznavanje engleskog jezika neophodno, insistira na engleskom jeziku.

Dokumenta potrebna za vizu

U američkoj ambasadi objašnjavaju da su različita dokumenta potrebna u zavisnosti od vrste radne vize. U svakom slučaju, proces u SAD započinje poslodavac, agencija ili sponzorska organizacija.

- Prvi korak je da zainteresovani pronađu poslodavca ili agenta spremnog da podnese zahtev za neuseljeničku radnu vizu Službi za unutrašnju bezbednost u SAD. Ukoliko se ovaj zahtev odobri, poslodavcu ili agentu se šalje pisano odobrenje. Broj odobrenog zahteva je neophodan u daljoj proceduri podnošenja zahteva za vizu - kažu u ambasadi.

Zatim sledi procedura podnošenja zahteva za vizu koja podrazumeva pribavljanje neophodne dokumentacije, popunjavanje elektronskog obrasca zahteva za vizu i lično pojavljivanje na zakazanom razgovoru za vizu.

Studenti u SAD najčešće odlaze preko agencija koje im za 1.000 dolara obezbeđuju posao tokom pet meseci.

Kontakti za pomoć u nalaženju posla

- Američka ambasada, deo koji se odnosi na useljeničke vize, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića 92, ili ammeričke ambasade zemalja iz kojih dolazite.

- J1 program razmene posetilaca čiji je deo i veoma popularan "Summer work and travel" preko koga je mnogo naših studenata bolje upoznalo SAD. Obuhvata u programe za dadilje, zaposlene na praksi, profesore i naučne istraživače, specijaliste, profesore... Iskustva naših ljudi koji su otišli preko J1 vize možete pročitati ovde.

- Zelena karta ili "Diversity Immigrant Visa" (DV) za mnoge Srbe dokument koji će im obezbediti bolji život, lutrija za zelenu kartu održava se sevake godine najesen. Ove godine počćinje 1. oktobra, a završava se 3. novembra. Mnoge domaće i strane agencije i sajtovi nude vam da za novac popune dokumenta da biste učestvovali u "green card lottery", ali obrasce treba da popunjavate sami, isključivo preko zvaničnog sajta američke Vlade - https://www.dvlottery.state.gov/

- O svim tipovima viza, kao i uputstva za prijavu za zelenu kartu, možete pročitati na sajtu travel.state.gov/

 

ISPOVEST: Lako do zaposlenja ako niste izbirljivi

[Igor Obradović (37) vozač kamiona, 14 godina živi u SAD]
Foto: Blic / RAS SrbijaIgor Obradović (37) vozač kamiona, 14 godina živi u SAD

Amerika je zemlja radničke klase, za razliku od, na primer, Kanade koja daje useljeničke useljeničke vize inžejnerima, doktorima... Posle ekonomske krize koja je pogodila Ameriku, najmanje se radnika traži na tržištu nekretnina i na građevini. Veoma veliki broj naših ljudi opredelilo se za rad u transportnim kompanijama, konkretnije, kamionskim, gde se pojavila potreba za vozačima kamiona. Naravno, nije lako naći posao, ali ako niste suviše probirljivi, a želite da radite, možete sebi da obezbedite zaposlenje.

Kako izgleda život u SAD?

U severozapadnom delu Čikaga u kome živim ima mnogo naših ljudi. Toliko, da bez problema, ukoliko odlučite da prošetate parkom, možete čuti da neko priča srpski jezik. U Čikagu imam ćerkicu Anđelinu od četiri godine, sestru Oliveru, sestričinu Nikolinu, zeta Dejana, i naravno, oca Velimira i majku Momirku, a u Srbiji imam veliku rodbinu kojoj pomažem maksimalno. Gledam na to kao na nešto što se podrazumeva i stalno smo u kontaktu. Posle 14 godina ovde, nisam nijednom bio u Srbiji.

Razmišljate li možda o tome da se vratite u Srbiju?

Da, imam želju, kao i većina naših. A da li hoću? Šanse su veoma male. Srbija mi je naravno u srcu jedna jedina domovina, ali ako ostavimo to na stranu, pogled odavde govori da je još neuređena i nisam siguran koliko bih mogao da se uklopim posle toliko godia. Ono što se ovde smatra osnovnim uslovima za život, tamo je luksuz.